Život u mi se skroz promenio otkako sam našla ljude da pomažu mojoj mami. Tri puta nedeljno neko dolazi, vodi je napolje, a jednom mesečno ima i frizerku, što ona baš obožava! To mi daje neki mir, jer znam da je dobro zbrinuta i srećna. U Americi se dosta radi i teško mi je da stignem da idem više od jednom godišnje, barem znam da ima ljude koji brinu o njoj i da nije sama.

Ana Sarić

Mama mi je bila jako bolesna i povučena, nije želela nikoga da vidi nakon duge bolesti. Bio sam jako zabrinut i nisam znao kako da joj pomognem. Na jednoj konferenciji u Portugalu upoznao sam Jasminu –  i ja se bavim naučnim radom u Nemačkoj, a tada sam prvi put čuo za Ne Moraš Sam. Oduševio sam se idejom i odmah dogovorio da neko posećuje mamu dva puta nedeljno. Međutim, mama je isprva bila vrlo teška, ništa joj nije odgovaralo i na kraju smo odustali. A onda, posle tri nedelje potpune samoće, nazvala me je i tiho rekla: Molim te, zovi onu ženu, neka dođe za vikend. Od tada se ne razdvajaju.

Dragoslav Perić